Dnevnik jednog depresivca 1

      Depresija počinje kao neki umor.Probudiš se ujutro i onda ponovo legneš. Manje ti je bitno šta si obukao. Ne peru ti se zubi.Događaji u tvom životu su malo udaljeni,vidiš ih kao kroz retku omaglicu. Sporiji si i prividno mirniji, a ustvari su ti živci jako nadraženi..
      Mišljenje ti se polako krivi. Vidiš ljude kao lošije nego što jesu. Više ništa ne možeš da vidiš kroz ružičaste naočari. Nigde nema ljudi oko tebe. Osećaš da ne priznaju tvoju vrednost, pa se i zato osamljuješ.

Reč urednika

        Na ovom blogu možete saznati o životu čoveka obolelog od depresije. Valja naglasiti da je reč o kliničkoj depresiji, a ne o prolaznom neraspoloženju. Nadam se da ćemo se lepo družiti iako je reč o neprijatnoj stvari koja ume mnogo da pokvari život.