Depresija počinje kao neki umor.Probudiš se ujutro i onda ponovo legneš. Manje ti je bitno šta si obukao. Ne peru ti se zubi.Događaji u tvom životu su malo udaljeni,vidiš ih kao kroz retku omaglicu. Sporiji si i prividno mirniji, a ustvari su ti živci jako nadraženi..
Mišljenje ti se polako krivi. Vidiš ljude kao lošije nego što jesu. Više ništa ne možeš da vidiš kroz ružičaste naočari. Nigde nema ljudi oko tebe. Osećaš da ne priznaju tvoju vrednost, pa se i zato osamljuješ.
Mišljenje ti se polako krivi. Vidiš ljude kao lošije nego što jesu. Više ništa ne možeš da vidiš kroz ružičaste naočari. Nigde nema ljudi oko tebe. Osećaš da ne priznaju tvoju vrednost, pa se i zato osamljuješ.
Нема коментара:
Постави коментар